Pre­ko še­zde­set ple­me­ni­ka Ku­ča, sa pri­ja­te­lji­ma iz Ro­va­ca i Bra­to­no­ži­ća ju­če se oku­pi­lo na Pre­lju­bo­vi­ci oda­kle su se upu­ti­li pre­ma slav­nom uto­či­štu, Kuč­koj pe­ći­ni. Upr­kos ki­ši i gra­du, ne ma­re­ći za go­di­ne i vri­je­me, oku­plje­ni su se za­jed­no, jed­na­ko od naj­mla­đe, je­da­na­e­sto­go­di­šnje Vla­da­ne Po­po­vić, do osam­de­set­dvo­go­di­šnjeg Mi­li­sa­va Po­po­vi­ća, spu­sti­li do pe­ći­ne gdje su uz mo­li­tvu, zvu­ke gu­sa­la, pje­sni­ke i go­vor­ni­ke, oda­li po­štu stra­dal­ni­štvu i pod­vi­zi­ma svo­jih pre­da­ka. Kuč­ka pe­ći­na, ka­ko je pro­zva­na u na­ro­du, slav­no je i sve­to mje­sto za­to što su Ku­či za­hva­lju­ju­ći upra­vo njoj, pre­ži­vje­li gol­go­tu. Dav­ne 1774. go­di­ne Ku­či su pre­šli Ma­lu Ri­je­ku bje­že­ći pred sil­nom voj­skom ve­zi­ra Mah­mut-pa­še Bu­ša­tli­je ko­ji je na­u­mio da ih is­ti­je­bi. Ovo je u isto­ri­ji po­zna­to kao pr­va po­ha­ra Ku­ča. Za­hva­lju­ju­ći Rov­ča­ni­ma i Bra­to­no­ži­ći­ma Ku­či su na­šli spas od is­tre­blje­nja upra­vo u pe­ći­ni u Ma­loj Ri­je­ci. Mi­nja Bu­la­to­vić ih je iz­vu­kao sa osta­lim Rov­ča­ni­ma i oda­tle ih po­veo u Rov­ca gdje su bi­li brat­ski pri­mlje­ni i osta­li pu­nih 7 go­di­na.
Se­kre­tar Fon­da za raz­voj Ku­ča „Mar­ko Mi­lja­nov” Pe­ro Go­še­vić sa­op­štio je da je u pi­ta­nju če­tvr­ti po­hod na Kuč­ku pe­ći­nu, a or­ga­ni­zo­van je po­vo­dom 244 go­di­ne od pr­ve po­ha­re Ku­ča. Po­hod na Kuč­ku pe­ći­nu or­ga­ni­zo­va­la je NVO „Ra­do­nja Pe­tro­vić”, uz po­moć Fon­da za raz­voj Ku­ča.
I ove go­di­ne u ho­do­ča­šće sta­za­ma spa­sa, ko­ji­ma su Rov­ča­ni spa­si­li Ku­če od is­tre­blje­nja is­pred Mah­mut pa­še Bu­ša­tli­je su do­šli po­tom­ci Ku­ča iz Pri­je­po­lja i Ba­ra. Hod do pe­ći­ne je po obil­nom plju­sku tra­jao vi­še od sat vre­me­na, no ni­ko ni­je od­u­stao od pu­ta.
-Ovo ni­je pe­ći­na smr­ti, ovo je pe­ći­na ži­vo­ta. Da­na­šnji dan po­sve­ti­li smo uspo­me­ni na na­še dra­ge pret­ke ko­ji su na­ma omo­gu­ći­li da da­nas bu­de­mo ov­dje. Oni su bi­li no­si­o­ci te vječ­ne bor­be do­bra pro­tiv zla. Ov­dje u ovoj pe­ći­ni na­ši pre­ci sta­li su na put zlu Mah­muta Bu­ša­tli­je i nje­go­voj raz­ja­re­noj voj­sci ko­ji su htje­li da ov­dje utru i sta­ro i mla­do. Di­vi­mo se ju­na­štvu i pri­je sve­ga čoj­stvu svih onih ko­ji su ov­dje da­li svo­je ži­vo­te da bi spa­si­li ži­vot, da bi ih mi da­nas po­mi­nja­li- is­ta­kao je Mi­lan Lu­čić iz Pri­je­po­lja.
Iako de­ce­ni­ja­ma ži­vi u Pri­je­po­lju, Lu­čić na­gla­ša­va ka­ko mu po­sje­ta Ku­či­ma uvi­jek či­ni ne­iz­mjer­nu ra­dost, te da i ubu­du­će pla­ni­ra do­la­zi­ti sa svo­jom po­ro­di­com.
Kuč iz Ba­ra, sta­ri­na Mi­lo­rad Ča­ra­pić se na­da da će se i na­red­nih go­di­na oku­plja­ti u što ve­ćem bro­ju.
–Daj bo­že da se sva­ke go­di­ne oku­pi­mo u što ve­ćem bro­ju i da bu­de­mo u du­hu čoj­stva i ju­na­štva voj­vo­de Mar­ka Mi­lja­no­va i da sli­je­di­mo duh na­ših pre­da­ka. Ako bu­de­mo sli­je­di­li put na­ših pre­da­ka, Bog će nam po­mo­ći. Oni ko­ji su uvi­jek sa Bo­gom, sa do­bro­tom i sa po­šte­njem, Bog sa­ču­va - ka­zao je Ča­ra­pić.
Sim­bo­lič­no, u čast brat­ske slo­ge ovo­ga pu­ta su go­vo­ri­li Mi­li­sav Po­po­vić, is­pred ple­me­na Ku­ča, Bo­ri­slav Go­lu­bo­vić iz Ro­va­ca, kao i Ra­di­sav Ve­ško­vić iz Bra­to­no­ži­ća.
Na­kon mo­le­ba­na ko­ji je slu­žio pa­roh Mi­loš Lu­čić, sti­ho­ve su se go­vo­ri­li Lju­bi­sav Bje­lić, Bo­ri­slav Go­lu­bo­vić i mla­di Mi­ljan Živ­ko­vić, na­kon če­ga su uz pje­sme i zvu­ke gu­sa­la svi pod­sje­ti­li vi­te­ških po­du­hva­ta, stra­da­nja kao i brat­ske slo­ge u te­škim vre­me­ni­ma.
S. TER­ZIĆ

Zlat­nik na po­klon

Go­sti iz Pri­je­po­lja su Fon­du za raz­voj Ku­ča uru­či­li na dar dje­lo ple­me­ni­ka Se­a­da Ka­je­vi­ća, zlat­nik sa li­kom Mar­ka Mi­lja­no­va


Iz­bri­sa­ti Mir­ko­vo ime sa spo­me­ni­ka

Kuč Mi­li­sav Po­po­vić osvr­nuo se i na spo­me­nik Ve­li­kom voj­vo­di Mir­ku Pe­tro­vi­ću ko­ji je po­dig­nut na Tr­gu ne­za­vi­sno­sti u Pod­go­ri­ci.
– Spo­me­nik je po­dig­nut poslednjeg da­na ju­la pro­šle go­di­ne, a na nje­mu pi­še da je ot­kri­ven 15. ju­la. Da­kle svje­sni su sa­gr­je­še­nja. I da­nas se po­red tog spo­me­ni­ka oku­plja­ju mno­gi, dje­ca i star­ci. Spo­me­nik na­zvan po Mir­ku ru­ži ona dru­ga ime­na i one dru­ge da­tu­me jer je ono spo­me­nik stra­da­lim Cr­no­gor­ci­ma u bo­je­vi­ma, što je do­stoj­no po­što­va­nja, ali to ime zlo­čin­ca za­ga­đu­je taj spo­me­nik i dok se to ime ne iz­bri­še za taj spo­me­nik bez­bjed­no­sti ne­ma –po­ru­čio je Po­po­vić.